PSIHIJATRIJSKA I PSIHOTERAPIJSKA ORDINACIJA, Admirala Geprata 10, Beograd, tel/fax: 011 7617-204 mobilni: 063/7001-223,



POČETNA

O NAMA

ŠTA LEČIMO

PSIHIJATRIJSKO
LEČENJE

PSIHOTERAPIJA

TEMA MESECA

GALERIJA

 

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA





 

 


 

depresija

SEZONSKA DEPRESIJA

Vekovima pesnici opisuju osećaj tuge, gubitka i letargije koje prati skraćenje dana u jesen i zimu. Mnoge kulture i religije imaju zimske festivale povezane sa svećama i vatrom.

Sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAP) je vrsta depresije koja je povezana sa određenim periodom u godini tj. javlja se u jesen i traje preko zime sve do proleća. Iz ovih razloga poznata je i kao „zimski bluz“.

Simptomi  sezonske depresije su:

  • umor
  • neraspoloženje
  • povećana potreba za spavanjem
  • povećan apetit
  • dobijanje na telesnoj težini
  • smanjenje energije
  • teškoće sa koncentracijom
  • povećana potreba za slatkišima
  • potreba za osamljivanjem
  • razdražljivost
  • gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti

Tačan uzrok nastanka sezonskog afektivnog poremećaja nije poznat ali je u jasnoj vezi sa količinom sunčeve svetlosti. Prema jednoj teoriji, zbog smanjenog izlaganja sunčevoj svetlosti, biološki sat koji reguliše raspoloženje, ciklus spavanja i lučenje hormona je u zakašnjenju tj. kreće se sporije zimi.

Druga teorija govori o tome da hemijske supstance u mozgu koje se zovu neurotransmiteri (npr.serotonin) i koje su povezane sa prenosom informacija između nervnih ćelija, mogu da alteriraju kod određenih osoba tj. osoba koje imaju SAP.

Forme SAP mogu ići od blagih tj. onih koje ne zahtevaju lečenje, preko umerenih do teških koje se moraju lečiti kao i druge forme depresije.

Važno je i razlikovati SAP od kliničke depresije čiji simptomi uključuju:

  • prolongirano neraspoloženje
  • gubitak interesovanja i zadovoljstva
  • smanjenje energije i povećanu zamorljivost
  • poremećaje koncentracije i pamćenja
  • teškoće oko donošenja odluka
  • osećanje krivice i bezvrednosti
  • sumoran i pesimističan pogled na budućnost
  • ideje o samopovređivanju ili samoubistvu
  • promene telesne težine, apetita i ciklusa spavanja
  • smanjenje ili odsustvo polne želje
  • povlačenje iz društva i osamljivanje

ŠTA MOŽETE DA URADITE DA SPREČITE ILI UBLAŽITE DEPRESIJU ?

  • hranite se redovno i izbalansirano
  • obezbedite sebi dovoljno sna
  • redovno vežbajte (min 30 min. 3 puta nedeljno)
  • šetajte, a naročito tokom dana
  • upražnjavajte svoje uobičajene društvene aktivnosti
  • izbegavajte „samolečenje“ alkoholom ili drogama
  • upražnjavajte hobije
  • učinite nešto za druge (npr. volonterski rad)
  • sebi postavljajte realistične ciljeve (izbegavajte perfekcionizam)
  • pokušajte da na svet gledate sa više optimizma i nade

Ukoliko osećate teške simptome depresije ili su simptomi prisutni duže od dve nedelje, potražite profesionalnu pomoć.


1
424342311032


 

--------------------------------------------------------------------------------